ZAKON O IZVRSNOM POSTUPKU
Zakon o izvrsno postupku je savezni zakon, donet je na osnovu odredbe clana 77. Ustava SRJ, kojom je propisano da SRJ preko svojih organa donosi zakone kojima uredjuje postupak pred sudovima.
Zakon je objavljen u “Sluzbenom listu SRJ” broj 28 od 30. 06. 2000. godine, a stupio je na snagu osmog dana od dana objavljivanja. Danom stupanja na snagu ovog zkona prestao je da vazi Zakon o izvrsnom postupku (“Sluzbeni list SFRJ”, broj 20/78, 6/82, 74/78, 20/90, 27/90 i 35/91 i “Sluzbeni list SRJ”, broj 27/92, 31/93 i 24/94, osim odredaba clana 194, 195, 197, 198, 200 do 203, 206, clana 207. st.1. i 2.i clana 208. st. 1. i 2., koje prestaju da vaze sa 31. 12. 2000. godine, a primena odredaba clana 180. do 182. i cl. 184. do 190. odlozena je do 1. januara 2001. godine)
Zakonom o izvrsnom postupku se uredjuju pravila po kojima sud postupa radi izvrsenja sudske odluke koja glasi na ispunjenje obaveze i odluka donetih u upravnom i prekrsajnom postupku, koje glase na ispunjenje novcane obaveze, kao i na obezbedjenje potrazivanja, o kome se odlucuje u postupcima.
Javnost, posebno pravnicka je vec duze vremena opravdano i argumentovano ukazivala da je polozajduznika u izvrsnom postupku pogodovan i pravno i fakticki tako uredjen da onemogucava efikasno izvrsenje sudskih odluka i namirenje poverioca potrazivanja.
Osnovna intencija novog Zakona o izvrsnom postupku, je poboljsanje polozaja poverioca i ona je u vise odredaba ovog zakona (sem nekih izuzetaka) konsekventno sprovedena.
Novi zakon je zadrzao nacela hitnosti postupka i obavezu suda da se predmeti uzimaju u rad redom, kako ih je sud primio.
Poboljsanje polozaja poverioca u izvrsnom postupku, novi zakon ugradjuje u sledece odredbe:
Pravo na izjavljivanje pravnih lekova je znacajno reducirano. Odredbom clana 8. novog zakona je kao jedini pravni lek protiv resenja donetog u prvom stepenu predvidjen prigovor (za razliku od ranijeg resenja koji je predvidjao i zalbu i prigovor i to tako sto je protiv resenjadonetog u prvom stepenu bila dozvoljena zalba, a protiv resenja o izvrsenju prigovor. Dakle, po novom zakonu iskljucivi pravni lek j eprigovor koji nema ni suspenzivno ni devolutivno dejstvo. O prigovoru odlucuje isti sud, ali u drugom sastavu – u vecu trojice sudija.
Skraceni su rokovi za pravne lekove: rok za izjavljivanje prigovora je skracen na tri dana, a rok za podnosenje odgovora na prigovore sa 8 takodje na tri dana.
Nov Zakon u odredbi clana 10. ustanovljava i rokove u kojima je sud u izvrsnom postupku duzan da odluci. To je rok od tri dana za odlucivanje o predlogu za izvrsenje, a rok od 15 dana za odlucivanje o prigovoru, od dana podnosenja predloga za izvrsenje odnosno prigovora. Ove odredbe o postupanju suda su bez sankcija, koje bi pratile povredu (nepostovanje roka).
Odredbom clana 25. novog Zakona o izvrsnom postupku izmenjen je nacin namirenja poverioca alternativne obaveze, u kojoj duznik ima pravo izbora (obaveza sa dva ili vise predmeta, ali saovlascenjem duznika da se oslobodi obaveze davanjem samo jednog predmeta). Zakonodavac je ocigledno hteo da poboljsa polozaj poverioca, tako sto poverilac ima ovlasenje da oznaci u predlogu za izvrsenje jedan predmet i da na njemu sud odredjuje izvrsenje. Time se skracuje pravo duznika da izvrsi izbor, sve dok jedna od dugovanih stvari ne bude u postupku izvrsenja predata poveriocu. Takvim regulisanjem povredjena je odredba materijalnog zakona, koji uredjuje alternativne obaveze (clan 405. Zakona o obligacionim odnosima).
Odredbom clana 30. novog Zakona takodje se reduciraju prava duznika u izvrsnom postupku, koja je imao po odredbi clana 29. st. 2. ranijeg zakona, tako sto u situaciji kada poverilac, radi namirenja novcanog potrazivanja, predlozi vise sredstava ili vise predmeta izvrsenja, ogranicenje izvrsenja na neka izvrsenja samo na neka sredstva ne moze da predlaze duznik, vec samo sud po predlogu duznika moze da ogranici izvrsenje. Medjutim, ni po predlogu duznika niti sud po sluzbenoj duznosti ne moze da odredi drugo sredstvo izvrsenja, primerenije potrazivanju, umesto onog koje je predlozio poverilac.
Novim zakonom izvrsena je radikalna promena nacina regulisanja troskova izvrsenja. Propisano je odredbom clana 33. novog zakona da troskove izvrsenja snosi duznik, osim kada je predlog za izvrsenje neosnovan ili je povucen, kada troskove snosi poverilac. Novi zakon ne sadrzi odredbe o prethodnom snosenju troskova, o predujmu troskova, kao i o snosenju troskova izvrsnog postupka koje poverilac neosnovano prouzrokuje duzniku.
Novi zakon u odredbi clana 42. ustanovljava pravilo da se izvrsenje sprovodi pre pravosnaznosti resenja o izvrsenju, sa izuzetkom koji se odnosi na izvrsenje na osnovu verodostojne isprave. Ne sadrzi ogranicenje koje je postojalo u clanu 41. ranijeg zakona, a pre pravosnaznosti resenja o izvrsenju poverilac ne moze da bude u potpunosti namiren, osim u slucaju resenja o izvrsenju na novcanim sredstvima duznika na racunu kod organizacije koja obavlja poslove platnog prometa.
Povecana je efikasnost u sprovodjenju izvrsenja clana 47. novog zakona. Za slucaj nepostupanja organa unutrasnjih poslova po zahtevu suda zapruzanju pravne pomoci u sprovodjenju izvrsenja, sud je duzan da odmah obavesti nadleznog ministra unutrasnjih poslova, vladu ili nadlezno skupstinsko telo.
U novom zakonu izostavljene su odredbe o ucescu treceg lica u izvrsnom postupku sa pravom prigovora protiv resenja o izvrsenju (odredbe clana 56., 57. i 58. ranije Zakona o izvrsnom postupku), kojima trece lice trazi da se resenje na odredjenom predmetu proglasi nedopustenim.
Ovom promenom je znacajno rasterecen izvrsni postupak, jer trece lice ne moze da istice svoje pravo na stvari na kojoj se izvrsenje sprovodi i time opterecuje i odugovlaci izvrsni postupak, to moze da ucni samo tuzbom u parnici, sto je bez neposrednog uticaja na tok i okoncanje izvrsnog postupka.
Odredbe novog zakona o odlaganju izvrsenja (clan 59. do 62.) znacajno menjaju raniji rezim. Nije predvidjeno odlaganje izvrsenja na predlog duznika, vec samo poverioca. Raniji zakon o izvrsnom postupku clan 63. davao je pravo duzniku da iz odredjenih razlika u potpunosti ili delimicno trazi, a sud je bio ovlascen da dozvoli odlaganje uzvrsenja, cak sa upucujucom normom da sem tih primera radi datih slucajeva sud moze na predlog duznika i u drugim slucajevima odloziti izvrsenje, kada za to postoje opravdani razlozi.
Pozicija duznika je pogorsana i odredbom clana 65. novog zakona koji znacajno smanjuje vrstu i kolicinu predmeta, koji su vlasnistvo duznika, a koji se izuzinajuod izvrsenja.
U odredbama novog zakona o izvrsenju na nepokretnostima menja se raniji rezim utoliko sto se duzniku uskracuje pravo da predlaze sudu da se izvrsenje odredi drugim sredstvima ili na drugoj nepokretnosti (umesto sredstava odnosno nepokretnosti na kojoj poverilac trazi izvrsenje). Po odredbi clana 137. novog zakona sud ima ovascenje da sam odredi da se izvrsenje sprovede na drugoj nepokretnosti ili drugom sredstvu izvrsenja, ako postoji znatna srazemra izmedju vrednosti predlozene nepokretnosti i visine potrazivanja, a druga nepokretnost ili sredstva su dovoljni za ostvarivanje potrazivanja.
Novim Zakonom o izvrsnom postupku, te odredbom clana 143. izmenjene su ranije odredbe o izuzimanje nepokretnosti od izvrsenja, a takodje u korist poverioca, tako sto je od izvrsenja izuzet samo minimum egzistencije duznika zemljoradnika odredjen sa poljoprivrednik zemljistem u povrsini od 10 ari (slicno kao u predratnom pravu), za razliku od ranijeg zakona koji je izuzimao kucu za stanovanje kao i poljoprivredno zemljiste i poljoprivredne zgradde zemljoradnika u obimu neophodnom za izdrzavanje zemljoradnika i clanova njegove uze porodice.
Poboljsan je polozaj poverioca koji namiruje svoje potrazivanje prodajom nepokretnosti duznika, odredbom clana 160. novog Zakona o izvrsnom postupku, utoliko sto je skracen roksa ranijih sest na tri meseca za podnosenje predloga poveriocu za novu prodaju nepokretnosti, ako nepokretnost ranije nije mogla da se proda ni na drugom rocistu.
U novom Zakonu o izvrsnom postupku nema odredbe o ogranicenjima prilikom izvrsenja na pokretnim stvarima i pravim prema pravnom licu koje vrsi delatnost drugom pravnom licukao i preduzetniku iz ceg proizilazi da je ovlascenje poverioca da predlaze a suda da sprovodi izvrsenje na svim pokretnim stvarima i pravima duznika, cak i kada su neophodni za obavljanje njegove delatnosti, bez ikakvih ogranicenja (na sirovinama, polufabrikantima, pogonskom materijalu, obrtnim sredstvima), sto je sadrzala odredba clana 210. ranijeg zakona. Na taj nacin je ovaj rezim izjednacen sa izvrsenjem radi ostvarenja novcanog potrazivanja, prem apravnom licu i preduzetniku, koje se saglasno odredbi clana 181. novog Zakona o izvrsnom postupku moze sprovesti na svim novcanim sredstvima nanjihovim racunima, kao i na dinarskoj vrednosti deviznih sredstava.
Odredbom clana 204. novog zakona ustanovljena je zamena izrecene a neplacene kazne duzniku, koji u roku nije izvrsio odredjenu radnju koju umesto njega ne moze da ucini drugo lice, zatvorom (svakih zapocetih 100 dinara racuna se u jedan dan zatvora). Za ocekivanje je da ce ova nova mera uciniti efikasnijim izvrsni postupak i pojacati disciplinu u izvrsenju nezamenljive radnje.
Pored ovih odredaba koje nesumnjivo ukazuju da je ostvarena namera zakonodavca da u novom Zakonu o izvrsnom postupku poboljsa polozaj poverioca, ukazujemo da novi zakon ne sadrzi odredbe o statusu stvarnih sluzbenosti i stvarnih tereta na nepokretnostima u slucaju prodaje nepokretnosti u izvrsnom postupku niti o sudbini zakupa poslovne zgrade odnosno prostorije. Ocigledno se o stvarnim sluzbenostima ide na opsti rerzim iz Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa, a stvarni teret i licne sluzbenosti se prodajom nepokretnosti na kojoj postoje gase (vidi clan 165. novog Zakona o izvrsnom postupku), o naknadi za ugasene licne sluzbenosti i stvarne terete.
U novi Zakon o izvrsnom postupku ugradjene su i odredbe o predaji deteta clan 209. i 210.).
Komentar pripremila Leposava Karamarkovic,
razreseni sudija Vrhovnog suda Srbije
