NOVA RESENJA U ZAKONU O NASLEDJIVANJU REPUBLIKE SRBIJE
Zakon o nasledjivanju objavljen u “Sluzbenom glasniku Republike Srbije”, br. 46/95, 4. 11. 1995. godine, stupio na snagu 5. 5. 1996. godine.
Primena novog Zakona odlozena je za sest meseci od objavljivanja, da bi se pravnicka javnost pripremila za njegovu primenu, posto je ovim Zakonom vise nasledno-pravnih instituta, uredjenih Zakonom o nasledjivanju (“Sluzbeni glasnik SRS”, br. 52/47; 1/80 i 25/82), koji je prestao da vazi (u daljem tekstu stari Zakon o nasledjivanju), znacajno izmenjeno.
Izmedju ostalog izmenjene su o odredbe Zakona, koje regulisu
UGOVOR O DOZIVOTNOM IZDRZAVANJU
1. Zakon u odredbi cl. 196. uvodi novi razlog nistavosti ugovora o dozivotnom izdrzavanju: “Nistav je ugovor u kome je davalac izdrzavanja fizicko ili pravno lice, koje se u okvriu svog zanimanja odnosno delatnosti stara o primaocu izdrzavanja (medicinsko osoblje, bolnice, razlicite agencije), ako prethodno nije dobijena saglasnost organa starateljstva”.
Razlozi za ovakvo resenje sadrzani su u cinjenici da je u pitanju jedan sui generis – dvostrano obavezan ugovor, kojim se uspostavlja po pravilu jedan lican, prisan i dugogodisnji odnos ugovoraca, koji izmedju ostalog opdrazumeva brigu i staranje, kao osnovnuobavezu davaoca izdrzavanja, pored, a i u odsustvu obaveze izdrzavanja.
Ugovaranje sa davaocem izdrzavanja, koje je fizicko ili pravno lice, koje se u okviru svog zanimanja odnosno delatnosti stara o primaocu izdrzavanja (najcesce medicinsko osoblje ili agencija) lisava ugovor o dozivotnom izdrzavanju te najbitnije komponente – licnog odnosa stranaka, te se time stvara veca mogucnost zloupotrebe. Zato je takav ugovor dozvoljen samo kada je od strane treceg subjekta (van ugovornog odnosa) organa starateljstva dobijena saglasnost, sto podrazumeva nepristrasnu i ozbiljnu ocenu i procenu da je zakljuci u interesu primaoca izdrzavanja.
Ova saglasnost predstavlja dozvolu za zakljucenje ugovora, daje je organ starateljstva prema prebivalistu primaoca izdrzavanja. Ukoliko se saglasnost ne obezbedi (ne trazi se ili je organ strateljstva odbije), sudija ce odbiti overu ugovora, a ako ga ipak overi, ugovor je apsolutno nistav (sankcija propisana odredbom clana 196. Zakona o nasledjivanju).
2. Upravo zbog prirode odnosa koji nastaje izmedju davaoca i primaoca izdrzavanja zakljucenjem ugovora o dozivotnom izdrzavanju i vrste davanja (nega, paznja, staranje, izdrzavanje), cime se uspostavlja jedan licni odnos (ili je upravo iz licnog i prisnog odnosa takav ugovor nastao), nov Zakon o nasledjivanju menja i rezim raskida ugovora. Odredbom cl. 201. propisan je kao razlog za raskid ugovora “poremecaj medjusobnih odnosa ugovoraca, iz bilo kog uzroka, ali u meri nepodnosljivosti i to bez obzira da li je ugovorena zajednica zivota” (za razliku od ranijeg resenja, koje je ovaj razlog za raskid ugovora rezervisao izkljucivo za ugovore o dozivotnom izdrzavanju, kojima je ugovorena zajednica zivota).
3. Iako je sudska praksa u primeni ranijeg Zakona o nasledjivanju ponistavala ugovor o dozivotnom izdrzavanju, ukoliko je pri njegovom zakljucenju nedostojala aleatornost, kao bitno obelezje ove vrste ugovora i uslov njegove punovaznosti (davalac izdrzavanja je znao za tesko zdravstveno stanje ili izuzetno duboku starost primaoca izdrzavanja), izricita odredba Zakona o nasledjivanju nije to pitanje uredjivala, vec su sudovi primenjivali opsta pravila o uslovima za punovaznost ugovora na srecu.
Novi Zakon o nasledjivanju u odredbi cl. 203. izricito ovlascuje zakonske naslednike primaoca izdrzavanja da traze ponistaj ugovora o dozivotnom izdrzavanju “ako zbog bolesti ili starosti primaoca izdrzavanja ugovor nije predstavljao nikakvu neizvesnost za davaoce izdrzavanja”.
Radi se o razlogu relativne nistavosti, posto je zahtev za ponistaj vezan za rok od jedne godine (subjektivan), odnosno tri godine od smrti primaoceve.
Sve ove izmene nesumnjivo imaju isti cilj: da obezbede vecu zastitu primaoca izdrzavanja, kao lica koje je slabije u ugovornom odnosu, s obzirom na godine i zavisnost od drugog ugovoraca.
4. I najzad napominjemo da ni raniji ni vazeci Zakon o nasledjivanju ne sadrze varijantu ugovora o dozivotnom izdrzavanju, kojim se svojina na imovini prenosi na davaoce odmah po zakljucenju ugovora.
Sudska praksa je prioznala pravno dejstvo “ugovoru o dozivotnom izdrzavanju”, kojim se ugovara prenos svojine na imovini primaoca izdrzavanja, odmah po zakljucenju ugovora (ne odlaze se do njegove smrti).
Zbog odsustva ove nasledno pravne komponente ugovora i takav ugovor, koji vise nije klasican ugovor o izdrzavanju, mada je tako imenovan, iako su obaveze stranaka i cilj zakljucenja ugovora skoro identicni, uziva sudsku zastitu, ali je za njegov nastanak i punovaznost dovoljna forma propisana Zakonom o prometu nepokretnosti (pismeno sa overenim potpisima stranaka kod suda, a ne over a od strane sudije).
Vrhovni sud Srbije odluke Rev. 2195/93 i Gzz. 91/93
pripremila
Leposava Karamarkovic
