PRAVO SUVLASNIKA NA KORISCENJE I UPRAVLJANJE SUVLASNICKE STVARI
Iz same pravne prirode suvlasnistva, koje postoji kada vise lica imaju pravo svojine na nepodeljenoj stvari (bez obzira da li je ona inace fizicki deljiva), a deo svakog od njih odredjen je srazmerno prema celini (suvlasnicki deo), proizilazi i pravo svakog suvlasnika da stvar drzi, koristi je i njome upravlja.
Odredbama clana 14. i 15. Zakona o osnovama svojinsko-pravnih odnosa (“Sluzbeni list SRJ”, broj 29/96 od 26. 6. 1996. godine) je uredjeno pitanje prava suvlasnika u pogledu koriscenja i upravljanja, tako da suvlasnik ima pravo da stvar drzi i da je koristi zajedno sa ostalim suvlasnicima, srazmerno svom delu, ne povredjujuci pravo ostalih suvlasnika, kao i da svi suvlasnici imaju pravo da zajednicki upravljaju stvari.
I PRAVO KORISCENJA
Medjusobni odnosi suvlasnika
Kako na suvlasnickoj stvari pravo svojine pripada vecem broju lica, a stvar nije podeljena, niko od suvlasnika nema iskljucivo pravo da drzi i koristi celu stvar, nezavisno od toga na koji je nacin i po kom osnovu zasnovano suvlasnistvo. Svaki suvlasnik ima pravo da svoja suvlasnicka ovlascenja, koja se sastoje u drzanju i koriscenju stvari, vrsi po celoj stvari ali srazmerno svom delu. On ne moze da se protivi da i ostali suvlasnici na isti nacin koriste svoja svojinska ovlascenja, jer je granicu njegovog prava na suvlasnickoj stvari postavio Zakon u naredbi da ne povredjuje prava ostalih suvlasnika, jer se svi suvlasnici u odnosu na celu stvar pojavljuju kao sudrzaoci.
To znaci, da bez sporazuma sa ostalim suvlasnicima, ni jedan suvlasnik nema pravo na iskljucivu drzavinu suvlasnicke stvari. Ukoliko iskljucivo jedan od suvlasnika drzi suvlasnicku stvar, drugi suvlasnici mogu da traze da im se omoguci sudrzavina. To se pravo ostvaruje tuzbom u parnicnom postupku, ukoliko drzalac, koji ima iskljucivu drzavinu, odbije da omoguci sudrzavinu ostalim suvlasnicima.
Medjutim, ni jedan od suvlasnika nema pravo da mu se stvar preda u iskljucivu drzavinu. Ako postavi takav zahtev sud ce delimicno isti usvojiti tako sto ce mu dati pravo na sudrzavinu, posto je taj deo zahteva konzumiran u zahtevu za iskljucivu drzavinu, a u ostalom delu ce isti odbiti. Medjutim, suvlasnik koji nije u drzavini suvlasnicke stvari ne mora u parnicnom postupku da trazi susposed stvari, vec moze neposredno u vanparnicnom postupku da predlozi da sud uredi odnose suvlasnika povodom koriscenja suvlasnicke stvari, kao sto moze da trazi i deobu suvlasnicke stvari (pretvaranje idealnih delova u fizicke, a ako to nije moguce, civilnu deobu prodajom stvari).
Odnos suvlasnika prema trecem licu
Svaki suvlasnik moze da trazi da mu trece lice preda u drzavinu celu suvlasnicku stvar. On ima potpunu akrivnu legitimaciju za takav zahtev, koji se ostvaruje u parnicnom postupku, jer drzalac nema osnov za drzavinu, a ostali suvlasnici mogu potom, posto sud ovakav zahtev usvoji, da ostvaruju svoje pravo na sudrzavinu prema suvlasniku ciji je zahtev usvojen prema trecem licu, predajom cele suvlasnicke stvari.
II PRAVO UPRAVLJANJA
- Za preduzimanje poslova redovnog upravljanja stvari potrebna je saglasnost suvlasnika ciji delovi zajedno cine vise od polovine stvari. Ukoliko se takva saglasnost ne postigne, a preduzimanje posla je neophodno za redovno drzavanje stvari, o tome odlucuje sud.
- Za preduzimanje poslova koji prelaze okvire redovnog upravljanja (otudjenja cele stvari, promena njene namene, izdavanje cele stvari u zakup, zasnivanje hipoteke na celoj stvari, popravke koje prelaze okvire uobicajenih , potrebe za tekuce odrzavanje stvari i dr.), potrebna je saglasnost svih suvlasnika. Ukoliko ovakva saglasnost izostane, sud ne moze svojom da je zameni. Bez saglasnosti svih suvlasnika takvi poslovi ne mogu da se preduzimaju.
- Svaki suvlasnik moze da trazi deobu suvlasnicke stvari od ostalih suvlasnika. Ukoliko suvlasnici ne postignu sporazum o deobi, sud ce na predlog suvlasnika (jednog, dva ili vise njih) odluciti o fizickoj deobim ako je moguca (ako priroda stvari to dozvoljava). Ako fizicka deoba nije moguca ili je moguca samo uz znatno smanjenje vrednosti stvari, sud ce odluciti da se deoba izvrsi prodajom stvari (civilna deoba). Cena ostvarena prodajom deli se medju suvlasnicima saglasno velicini njihovih suvlasnickih delova. Pravo na deobu ne gasi se protekom vremena.
pripremila
Leposava Karamarkovic
