ZNACAJ POJEDINACNIH RADNJI U PREDKRIVICNOM POSTUPKU

U okviru svojih nadleznosti radnici Organa unutrasnjih poslova- policija je ovlascena da preduzima citav niz akcija koje se po zakonu o krivicnom postupku svstavaju u deooperativno-kriminalistickih radnji i mera. Sve radnje iz predkrivicng postupka su jasno pobrojane i imenovane u zakonu o krivicnom postupku (ZKP) i Pravilnikom o nacinu vrsenja poslova sluzbe javne bezbednosti. Sve radnje koje se preduzimaju u predkrivicnom postupku moraju biti u skladu sa Ustavom i ZKP-om, koji obezbedjujuzastitu ustavom zagarantovanih prava gradjana. Ostvarivanje ovih prava i zastita zakonitosti u predkrivicnom postupku je jedno od najosetljivijih pitanja u praksi, jer zbog mnogih nedeorecenosti i nepreciznosti u zakonu, kao i okolnosti da se radi o postupku koji je velikim delom van kontrole sudskih organa moguca je zloupotreba prava od strane policije. Tokom sprovodjenja radnji iz predkrivicnog postupka, ceneci dosadasnji rad policije, i uobicajenu praksu, uocene su ceste i grube povrede osnovnih ljudskih prava koja su garantovana ustavom. Najcesce dolazi do povreda sledecih prava:

jednakost gradjana ped zakonom i jednaka zastita bez obzira na politicka ili druga uverenja,
nepovredivost ljudskog dostojanstva i prava na privatni zivot,
zajemcenost zastite tajnosti podataka o licnosti,
nepovredivost stana i predpostavka nevinosti
zajammceno pravo postovanja ljudske licnosi i dostojanstva u krivicnom i svakom drugom postupku kao i u slucaju lisenja ili ogranicenja slobode,
pravo da niko ne sme biti podvrgnut mucenju, ponizavanju ili postupanju
zajamcena sloboda savesti, misli i javnog izrazavanja misljenja,
pravo iznosenja javne kritike rada drzavnih organa

Najcesce primenjivane operativno-kriminalisticke radnje u prekrivicnom postupku koje policija sprovodi su sledece:

Radnje pozivanja na informativne razgovore
Obavljanje informativnog razgovora
Fotografisanje lica i uzimanje otisaka nakon informativnog razgovora
Pretresanje stana i lica
Oduzimanje predmeta

ZKP kao i ostali navedeni zakoni i pravilnici jasno za svaku od ovih radnji detaljno utvrdjuju nogucnost i okolnosti pod kjojima se iste mogu sprovesti.

Prvenstveno prema ZKP-u, sve nabrojane operativno-kriminalisticke radnje se mogu sprovoditi samo ako postoje osnovane sumnje da je ucinjeno neko krivicno delo za koje se goni po sluzbenoj duznosti; da bi se obezbedilo otkrivanje ucinioca krivicnog dela ili prikupljanje ili obezbedjenje dokaza i predmeta vezanih za pocinjeno krivicno. To je osnovni i zajednicki uslov da bi se uopste mogle preduzeti navedene akcije policije u predkrivicnom postupku. U praksi je uoceno da se ovaj uslobv uglavnom ne postuje. Navedene operativno-kriminalisticke radnje se preduzimaju sasvim proizvoljno, neosnovano i protivzakonito i cesto prema licima koja nisu bila optuzena ni za kakvo krivicno delo, niti je pak bilo sumnje da su izvrsili neko krivicno delo, niti je pak bilo kakva sumnje da su izvrsili neko krivicno delo ili pak bili u vezi sa izvrsenjem nekog krivicnog dela.

Nadalje kao sto je vec istaknuto posebno za svaku operativnu kriminalisticku radnju u predkrivicnom postupku zakon jasno odredjuje uslove i nacin po kojima se ista moze sprovesti.

Tako, prema zakonu POZIVANJE NA INFORMATIVNI RAZGOVOR se cini pismenim putem, a samo izuzetno, zbog razloga hitnosti je moguce to uciniti i usmenim putem. U pozivu, kako pismenim tako i usmenom moraju uvek biti jasno naznaceni razlozi pozivanja i ti razlozi moraju uvek biti u vezi sa nekim izvrsenim krivicnim delom. To krivicno delo zbog koga se poziv i vrsi mora biti jasno navedeno, te nije dopusteno pausalno navodjenje razloga za informativni razgovor. Prinudno dovodjenje na informativni razgovor se primenjujesamo ako je prethodno urucen poziv sa upozorenjem na mogucnost dovodjenja u slucaju ne odazivanja pozivu, a gradjanin se bez opravdanih razloga ne odazove pozivu.

U praksi pozivanje na informativni razgovor se najcesce vrsi usmeno i kada to nije zakonom opravdano, a kada se vrsi i pismeno i usmeno pozivanje lice se najcesce ne obavestavao razlozima pozivanja na informativni razgovor.

INFORMATIVNI RAZGOVOR prema ZKP-u i Pravilniku o nacinu vrsenja poslova javne bezbednosti se mora obaviti tako da se postuju ljudska licnost i dostojanstvo, kao i fizicki integritet licnosti. Niko ne sme biti podvrgnut mucenju, ponizavajucem kaznjavanju ili postupanju, kako je to navedeno i u odredbi cl. 26 Ustava RS. Prema ZKP-u osobe koje se od Organa unutrasnjih poslova pozivaju radi davanja obavestenja na takozvani informativne razgovore, u predkrivicnom postupku nisu obavezne da policiji daju obavestenje. ZKP ne predvidja bilo kakvu mogucnost prisile prema licima koja odbiju davanje izjave prilikom informativnih razgovora. Mogucnost pravne prisile predvidjena je tek u krivicnom postupku, kada se lice saslusava u scojstvu svedoka i obavezuje na duznost svedocenja, te mu se i predocavaju opsledice u slucaju da odbije da svedoci. Zbog toga se davanje izjava gradjana Organima unutrasnjih poslova moze smatrati aktom dobrovoljne saradnje gradjana, kako to nesumnjivo i proizilazi iz tumacenja navedenih zakona.

U praksi su veoma ceste i izrazene pojave obavljanja informativnih razgovora na sasvim nezakonit nacin, uz potpuno nepostovanje ljudske licnosti i dostojanstva kao i fizickog integriteta licnosti. To je pojava koja se u nasem drustvu duboko ukorenila u rad Organa unutrasnjih poslova i kojoj bi zbog toga trebalo posvetiti obimnija istrazivanja u cilju nalazenja nacina da se takve pojave prevazidju u u potpunosti iskorene.

FOTOGRAFISANJE LICA I UZIMANJE OTISAKA, su radnje koje se sprovode u odeljenjima policije i kojima se prakticno otvaraju kriminalni dosijeji gradjana. Primena ovih radnji je stoga strogo ogranicena zakonom. Prema cl. 152 st. 2 ZKP-a Organi unutrasnjih poslova mogu fotografisati lice i uzimati njegove otiske samo ako za to lice postoji sumnja da je izvrsilo krivicno delo, ili prema stavu 3 ovog clana, kada je potrebno da se utvrdi od koga poticu otisci na pojedinim predmetima, a sve u vezi sa vec izvrsenim krivicnim delom i sprovodjenjem istrage.

Prema Pravilniku o nacinu vrsenja poslova sluzbe javne bezbednosti cl. 279, ovlasceno sluzbeno lice moze preduzeti ove radnje:

Kod sumnje da je lice izvrsilo krivicno delo za koje se goni po sluzbenoj duznosti ili je podneta krivicna prijava za takvo delo,
kada je pokrenuta istraga,
kada se identitet lica ne moze utvrditi na drugi nacin,
na zahtev istraznog sudije.

U slucaju nezakonite primene ovih radnji lice ima pravo da odbije davanje otisaka i fotografisanje.

U praksi poslednjih godina su ceste pojave otvaranja kriminalnih dosijeja gradjana, na sasvim neosnovan i nezakonit nacin.

PRETRES STANA I ODUZIMANJE PREDMETA, su radnje koje spadaju u istrazne radnje ko je se po pravilu sprovode tek po pokretanju istrage, uz odobrenje istraznog sudije, a samo izuzetno u smislu cl.154 ZKP-a, sprovode se i u predkrivicnom postupku ukoliko postoji opasnost od odlaganja ovih radnje.

Pretres stana se o zakonu brsi samo ako je verovatno da ce se uhvatiti optuzeni ili otkriti tragovi krivicnog dela ili drugi predmeti vazni za krivicni postupak. Ta verovatnoca mora biti opravdana, a ne samo zamisljena ili pak izmisljena.

Pretres stana se moze izvrsiti samo sa nalogom, u prisustvu dva svedoka, u prisustvu vlasnika stana, ili drzaoca o cemu se mora saciniti zapisnik. Pretres bez ispunjenja ovih uslova moze se sprovesti samo u izuzetnim slucajevima, a prema uslovima odredjenim cl. 210 ZKP-a, kojima se daje pravo ovlascenim pripadnicima policije da i bez naredbe suda udju u tudj stan i druge prostorije, izvrsene pretres u slucajevima:

ako drzalac stana to zeli,
ako neko zove upomoc,
ako je potrebno da se uhvati ucinilac krivicnog dela koji je zatecen na delu,
radnji bezbednosti ljudi i imovine,
ako se u stanu ili drugoj prostoriji nalazi lice koje se po naredbi treba pritvoriti, ili prinudno dovesti ili koje se tu sklonilo od gonjenja,
ako je ocigledno da se drugacije ne bi mogli obezbediti dokazi.

Ako dodje do ovako izuzetnog ulazenja u stan i pretresa stana prema odredbi cl. 210 ZKP-a o tome se na kraju obavezno mora obavestiti istrazni sudija ili javni tuzilac. Pre ulaska iu stan pripadnik policije mora saopstiti razloge ulaska, osim ako to cini po zelji vlasnika stana ili u slucaju kada je iz stana trazena pomoc ili pak ako se to ne moze uciniti zbog potrebe hitnog i iznenadnog postupanja.

O pretresanju stana ili lica obavezno se sastavlja zapisnik, ako tom prilikom dodje i do oduzimanja predmeta ili isprava o tome se licu obavezno izdaje potvrda koju potpisuje davalac potvrde i lice kome se predmeti oduzimaju. Ova obaveza je jasno naznacena u cl. 211 ZKP-a.

I ova radnja u predkrivicnom postupku se u praksi najcesce sprovodi bez postovanja zakonom predvidjenih uslova, i bez ostavljanja pisanih tragova, tj. bez izdavanja zapisnika ili potvrde o oduzetim stvarima, a kada se to i ucini onda su ti zapisnici i potvrde nepotpuni jer najcesce se u njima ne vidi osnov zbog cega je vrsen pretres stana ili oduzimanje predmeta jer s samo konstatuje oduzimanje predmeta.

Radnje koje policija preduzima u predkrivicno postupku su sa aspekta mogucnosti povrede i krsenja osnovnih ljudskih prava veoma vazne i stoga im treba posvetiti veliku paznju.Uocene su mnoge nedorecenosti i nejasnoce u Zakonu o krivicnom postupku kao i zakonima i pravilnicima koji regulisu rad sluzbe javne bezbednosti, kao i mnoge odredbe davanja mogucnosti radnicima policije da deluju mimio zakonom predvidjenih uslova u slucajevima ugrozene bezbednosti gradjana ili odbrane bezbednosti Republike. Potrebno je jednom ozbiljnom analizom navedenih zakona kojima se regulise rad policije u predkrivicnom postupku sasvim jasno definisati ovlascenje policije uz postovanje osnovnih i ljudskih prava.

komentar pripremila
Radmila Dragicevic-Dicic razreseni sudija Okruznog suda u Beogradu