ZAKON O JAVNIM PREDUZECIMA I OBAVLJANJU DELATNOSTI OD OPSTEG INTERESA
Ovo je republicki zakon koji je donela Narodna Skupstina Republike Srbije na prvom varednom zasedanju odrzanom dana 13. 07. 2000. godine. Zakon je stupio na snagu 26. 07. 2000. godine i danom stupanja na snagu prestao je da vazi Zakon o javnim preduzecima (Sl. glasnik R.Srbije 6/90)
Razlika izmedju ovog i ranijeg Zakona o javnim preduzecima i ovog Zakona nije samo u nazivu zakona nego je velika razlika u regulisanju nacina osnivanja, upravljanjam imovine i raspodele dohotka. U smislu clana 1 Zakona o javnim preduzecima iz 1990 godine izricito je predvidjeno da se javna preduzeca osnivaju za obavljanje privredne delatnosti od javnog interesa i to u oblasti infrastrukture (elektroprivreda, zeleznica, PTT saobracaj, vazdusni saobracaj, radio i televizija ), u oblasti koriscenja i upravljanja dobrima od opsteg interesa (vodoprivreda, putna privread i sumarstvo) i komunalne i druge delatnosti koje su uslov za zivot i rad gradjana.
S obzirom da je predvidjeno da je delatnost javnih preduzeca, privredna delatnost u smislu clana 2 starog Zakona bilo je predvidjeno da javna preduzeca mogu poslovati sa sredstvima u drzavnoj, drustvenoj i privatnoj svojini. Zavisno od svojine odredjeni su organi upravljanja s tim sto je uvek osnivac davao saglasnost na statut, na izbor direktora, na statusne promene i na kritrijume za raspodelu dohotka u smislu clana 22 Zakona o javnim preduzecima.
Zakonom o javnim preduzecima i obavljanju delatnosti od opsteg interesa nije predvidjeno da se radi o privrednj delatnosti, a posledica takvog pristupa je da se u vecem broju clanova Zakona dosledno oduzimaju ranije predvidjena prava osnivaca. U smislu clana 4 Zakona, javno preduzece osniva Republika Srbija. Jedinica lokalne samouprave moze osnovati javno preduzece samo za komunalnu delatnost. Ranije takvih ogranicenja nije bilo.
U smislu clana 19 Zakona, javna preduzeca mogu osnovati zavisno drustvo kapitala za obavljanje delatnosti iz predmeta svog poslovanja uz saglasnost Vlade Republike Srbije. Ranije takva saglasnost nije bila potrebna.
U smislu clana 20 navedenog Zakona, javna preduzeca mogu ulagati kapital u druga drustva kapitala za obavljanje delatnosti od opsteg interesa samo na osnovu prethodno dobijene saglasnosti od Vlade Republike Srbije. Ranije nije bilo ogranicenja u odnosu na ovakvu vrstu raspolaganja sredstvima.
U smislu clana 22 navedenog Zakona javna preduzeca donose srednjorocne i dugorocne programe rada kao i planove rada. Na te programe i planove moraju traziti i dobiti saglasnost Vlade Republike Srbije. Ranije takva saglasnost nije bila potrebna.
U smislu clana 25 navedenog Zakona kada dodje do poremecaja u poslovanju preduzeca ciji je osnivac jedinica lokalne samouprave, a sto moze da ugrozi zivot i zdravlje ljudi ili imovinu, a osnivac ne preduzme odredjene mere, te mere ovlastena je da predume vlada Republike Srbije. Ovo ranije nije bilo predvidjeno. Medjutim iako to nije bilo predvidjeno Vladi Republike Srbije nije smetalo da u Beogradu uvede svoju upravu u odredjena preduzeca ciji je osnivac bio Grad Beograd.
U smislu clana 27 navedenog Zakona Vlada Republike Srbije daje saglasnost na Statut javnog preduzeca; tarifu cene javnog preduzeca. raspolaganje imovinom,ualaganje kapitala i na statusne promene. Ranije ovo nije bilo u nadleznosti Vlade Republike Srbije.
U smislu clana 34 navedenog Zakona, javna preduzeca ne mogu vrsiti isplatu sredstava za sponzorstvo, donaciju, humanitarne, sportske i slicne aktivnosti,reklamu, propagandu i reprezentaciju. Ranije nije bilo ovih ogranicenja.
Posebno treba obraditi usaglasavanje postojecih javnih preduzeca sa odredbama ovog Zakona, kao i javnih preduzeca sa ulogom stranih ulagaca.
Jelisaveta Vasilic
razreseni sudija Viseg privrednog suda u Beogradu
