UREDBE IZ NUZDE
Ustav je pravni akt sa najvisom pravnom snagom, koji donosi zakonodavan organ po posebnom postupku ili se za njegovo donosenje obrazuje poseban organ odnosno Ustavotvorna skupstina. Zakon je posle Ustava najvisi pravni akt pravnog sistema svake zemlje. Svi ostali pravni akti svoj pravni osnov nalaze u zakonu ili se donose na osnovu zakona. Podzakonski normativni akti su takvi opsti pravni akti koji moraju biti u skladu sa samim zakonom i oni se uvek donose za izvrsenje zakona. Ove akte donose izvrsni organi i organi drzavne uprave s tim sto uredbu kao podzakonski akt mogu doneti samo Savezna vlada i vlade Republika.
Prema tome uredba je podzakonski akt kojim se regulisu pitanja vezana za izvrsavanje zakona. Nas Ustav ne poznaje uredbe sa zakonskom snagom. Medjutim u teoriji su poznate uredbe koje se donose iz nuzde. Najpoznatija vrsta takvih uredbi su uredbe koje se donose za vreme rata i takve uredbe imaju privremeno zakonsku snagu do zavrsetka ratnog stanja. Uredbe iz nuzde predstavljaju anomaliju, jer se jednom nizem aktu privremeno daje snaga viseg akta pa zbog toga prilikom tumacenja mora se poci od restriktivnog stava i primenu uredbe ograniciti samo na one poslove koji su morali da se obave za vreme ratnog stanja.
Nasa zemlja je proglasila ratno stanje za vreme bombardovanja NATO Pakta i donela je niz uredbi iz nuzde koje su imale zakonsku snagu. Izmedju ostalih uredbi za vreme ratnog stanja doneta je Uredba o primenjivanju Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama za vreme ratnog stanja i navedena Uredba ima elemente zakona. U smislu clana 5 ove Uredbe, skupstina, upravni odbori i nadzorni odbori i drugi organi banke prestaju sa radom, a njihove nadleznosti utvrdjene zakonom i aktima banke prenose se na direktora banke. Postavlja se pitanje da li je na osnovu ove Uredbe direktor banke mogao da menja status banke koja je upisana kao akcionarsko drustvo, odnosno banke u kojoj je vecinski privatni kapital. Za vreme trajanja ratnog stanja na osnovu ove Uredbe 22 banke (jedna od banaka je i AIK Banka Nis) pripojene su Beogradskoj banci na osnovu odluka koje su doneli direktori banaka bez saglasnosti akcionara.
Poznato je koliko dugo su pre proglasenja ratnog stanja vodjeni razgovori i vrseni pritisci na mnoge banke da donesu odluke o pripajanju Beogradskoj banci, medjutim i pored veoma ozbiljnih pritisaka od strane politicara, skupstne banaka su odbijale da donesu odluku o pripajanju odnosno odluku po kojoj bi se izgubio samostalan pravni status banke. Ocigledno je da je Uredba doneta da bi se za vreme ratnog stanja omogucilo direktorima da donesu odluke o pripajanju, jer su skupstine banaka u prethodnom periodu odbile da donesu takve odluke.
Uredba iz nuzde, kao sto je vec receno, mora se tumaciti restriktivno u konkretnom slucaju Uredba o primenjivanju Zakona o bankama i drugim finansijskim organizacijama, mora se tumaciti tako da je direktor bio ovlasten da za vreme ratnog stanja obavlja tekuce poslove bitne za rad same banke i da donosi odluke kojima se obezbedjuje normalan rad u banci sto znaci da direktor nije ovlasten da odlucuje o statusu banke, jer to ne spada u tekuce poslove kod kojih postoji hitnost i neophodnost da se obave za vreme trajanja ratnog stanja.
Za vreme ratnog stanja nije bilo potrebe menjati status banke i onemogucavati akcionare da odlucuju o statusu svoje banke, jer od statusa banke zavisi njihov kapital odnosno sredstva koja su uneta u banku.
U smislu clana 75 Ustava SRJ za vreme ratnog stanja moze se ogranicavati raspolaganje delom sredstava pravnih i fizickih lica, ali samo dok takvo stanje traje. Prema tome cak i ako se sporna Uredba tumaci ekstenzivno, odnosno tako da je direktor na osnovu nje mogao da raspolaze sa sredstvima akcionara, takvo raspolaganje je moglo da ima samo privremen karakter. Medjutim problem je nastao kada je posle rata doneta Uredba o prestanku vazenja odredjenih akata za vreme ratnog stanja i kada su sve odluke donete po spornoj Uredbi dobile trajnu pravnu snagu, sto znaci da je direktor banke trajno raspolagao sa sredstvima akcionara. Uredbom o prestanku vazenja odredjenih akata donetih za vreme raatnog stanja, Uredbe kojima su izvrsena raspolaganja sredstvima, stanje koje je trebalo biti privremeno samo za vreme ratnog stanja postalo je trajno sto znaci akcionari su trajno onemoguceni da upravljaju sa svojom imovinom. Na ovaj nacin povredjen je clan 75 Ustava SRJ, koji izricito predvidja da se za vreme ratnog stanja moze ograniciti raspolaganje sredstvima pravnih i fizickih lica samo privremeno odnosno dok to stanje traje.
Prema tome Uredba o prestanku vazenja je protiv Ustavna.
Pripremila
Jelisaveta Vasilic
