PRAVO NA BRANIOCA U KRIVICNOM I PREDKRIVICNOM POSTUPKU

Zakon o krivicnom postupku u glavi VI, odredbama iz clanova 67-75 regulise osnovna pitanja vezana za branioca u krivicnom postupku, dok su u ostalim glavama detaljnije regulisana pitanja vezana za ulogu branioca, u zavisnosti od faza krivicnog postupka.

Proucavanjem osnovnih standarda i principa regulisanih medjunarodnim konvencijama uvidja se da pojedina pitanja vezana za ulogu branioca u krivicnom postupku nisi resena na nacin koji bi odgovarao medjunarodnim standardima i principima po kojima se obezbedjuje pravicno sudjenje, a sto se do sada pokazalo i u nasoj sudskoj praksi.

Uloga branioca u krivicnom postupku, a time i pravo na odbranu svakog lica jasno su regulisana Osnovnim principima o ulozi advokata usvojenim 1990 godine na Osmom kongresu UN a o prevenciji kriminaliteta i postupanju sa uciniocima krivicnih dela, kao i Evropskom konvencijom o ljudskim pravima u kojoj su clanom 6 regulisani osnovni principi pravicnog sudjenja; pa samim tim i oni vezani za pravo na odbranu.

Osnovni problemi koji se u nasem zakonu i sudskoj praksi javljaju su oni vezani za:

pravo na branioca i u predkrivicnom postupku, dakle u postupku koji ne sprovode sudski organi, vec policija
pravo na besplatne usluge advokata
pravo na kompetentnog i efikasnog advokata
pravo na nesmetanu i poverljivu komunikaciju sa advokatom

PRAVO NA BRANIOCA U PREDKRIVICNOM POSTUPKU je pitanje koje je do sada izazivalo razlicita tumacenja. Ovo prvenstveno zbog toga sto u Zakonu o krivicnom postupku (ZKP u) ne postoji odredba koja jasno regulise ovo pitanje. Stoga se odgovor na ovo pitanje izvodi iz odredbe Saveznog Ustava, po kojoj je zajemceno pravo na odbranu, I iz tumacenja razlicitih odredbi ZKP-a.

Pre svega Princip 1 Osnovnih principa o ulozi advokata navodi :

“Svako ima pravo da trazi pomoc advokata po svom izboru, da bi zastitio i ostvario svoja prava, kao i da bi ga advokat branio u svim fazama krivicnog postupka.”

Princip 17 (2) Skupa principa za zastitu svih osoba koje su pritvorene ili zatvorene, usvojen u Generalnoj skupstini UN-a 1988 godine navodi:

“Pritvorena osoba ima pravo na pomoc advokata. Nadlezne vlasti ce je odmah obavestiti o njenim pravima u najkracem mogucem roku nakon hapsenja i obezbedi ce joj odgovarajuce uslove da ta prava ostvari.”

Evropski sud za ljudska prava je postupajuci u pojedinim slucajevima utvrdio da sa mora okrivljenom dozvoliti angazovanje advokata i u postupku pred policijom, pri sprovodjenju istraznih radnji, te da stoga suprotno postupanje policije predstavlja krsenje clana 6 Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Prema clanu 67 ZKP-a okrivljeni moze imati breanioca u toku celog krivicnog postupka (st 1),

Okrivljeni se pre prvog ispitivanja mora pouciti da ima pravo da uzme branioca I da branilac moze prisustvovati njegovom ispitivanju (st. 2)

Ove odredbe odnose se na tok krivicnog postupka koji pocinje bilo resenjem o sprovodjenju istrage bilo podizanjem neposredne optuznice, ili pak kod skracenog postupka zakazivanjem glavnog pretresa. Odredba iz stava 2 ovog clana se odnosi na situaciju kada se okrivljeni ispituje pre donosenja resenja o sprovodjenju istrage. Ovim odredbama i pravo na branioca u krivicnom postupku je nesporno.

Medjutim, prema Saveznom Ustavu i prema medjunarodnim principima pravo na pomoc advokata mora da se odnosi na sve faze i krivicnog i predkrivicnog postupka, koje se vode pred policijom. Vazno je stoga obezbediti i to da osoba lisena slobode po bilo kom osnovu bude odmah upoznata sa pravom da ima branioca. To obavestenje mora biti dato odmah pri hapsenju.

Princip 5 Osnovnih principa o ulozi advokata navodi da svako ko je uhapsen ili optuzen mora da bude obavesten o pravu na pomoc advokata.

Kako je u praksi veoma cest slucaj da se pritvor odredjuje od strane policije u smislu cl. 196 ZKP-a, a pre pokretanja istrage, i moze trajati najduze tri dana, to se u praksi i dogadja da pritvoreno lice bude saslusano u svojstvu osumnjicenog lica od strane radnika policije, pod okolnostima koje su u potpunosti van kontrole sudskih organa. U ovom slucaju Zakon ne predvidja prisustvo branioca, ali u stavu tri ovog clana navodi da ce Organ unutrasnjih poslova obezbediti pritvorenom licu potrebnu strucnu pomoc za izjavu zalbe. Postavlja se pitanje zasto jednostavno zakonodavac nije predvideo ovom odredbom mogucnost prisustva branioca i obavezu da se osumnjiceni upozori na pravo da ima branioca, posebno kod cinjenice da predvidja obezbedjenje pritvorenom licu strucne pomoci. Ovaj deo odredbe o obezbedjenju strucne pomoci uopste u praksi ne funkcionise, i predstavlja zaista samo prazno slovo na papiru. Indikativno je da zakon jasno ne odredjuje ko daje inicijativu za ovu strucnu pomoc, te se moze predpostaviti da to moze da ucini i sam osumnjiceni , sto takodje u praksi ne funkcionise.

Medjutim sirim tumacenjem ove odredbe mora se zakljuciti da pritvoreno lice ima pravo na branioca, te da mu to pravo ne sme biti uskraceno, posebno kod istaknutog licnog zahteva. Ovo stoga sto predvidjena strucna pomoc pritvorenom licu moze i mora znaciti da se to odnosi i na advokata, koji je najstrucnije lice, a samo izuzetno kad ne moze da se obezbedi advokat bili bi moguce obezbediti i strucnu pomoc od lica koje nije advokat. Ovo sve tim pre sto odredba iz clana 196 odredjuje da policija samo izuzetno moze odrediti pritvor, te se stoga mora podrazumevati da posebno u toj izuzetnoj situaciji pritvorenom licu mora biti omoguceno pravo na formalnu odbranu.

Predpostavlja se da ce novim ZKP biti i ukinuta ova odredba kojom se daje mogucnost policiji da sama odredjuje pritvor, ali i tada se mora voditi racuna o pravu na branioca i prilikom davanja iskaza pred policijom. Ovo se posebno mora odnositi i na odredbu iz clana 151 st. 3 po kojoj policija moze pozivati gradjane na takozvane informativne razgovore. Zakon ne predvidja izricito da lice koje je pozvanu na informativni razgovor moze doci sa advokatom, ali se ta mogucnost mora dozvoliti licu na njegovo trazenje, jer na to upucuje i Savezni ustav i Zakon o opstem upravnom postupku, kao i svi navedeni medjunarodni principi. Vazno je istaci da bi gradjani morali sami traziti prisustvo branioca u predkrivicnom postupku, pred policijom, jer ni prema ZKP-u policija ne bi mogla taj zahtev da odbije, obzirom da prisustvo branioca nije izricito zabranjeno, a tumacenje Zakona ide u prilog tome da se prisustvo branioca i u predkrivicnom postupku moze obezbediti.

PRAVO NA BESPLATNU PRAVNU POMOC je pravo koje je nasim ZKP-om regulisano clanom 70, gde su predvidjeni uslovi za obaveznu odbranu, i mogucnost odredjivanja branioca po sluzbenoj duznosti, kao i cl. 71 gde se predvidja mogucnost odredjivanja branioca po sluzbenoj duznosti i kod fakultativne odbrane.

Prema ovom cl. Okrivljenom se moze odrediti branilac i kad ne postoje uslovi za obaveznu odbranu, za krivicno delo za koje je predvidjena kazna zatvora preko tri godine, ako to okrivljeni sam trazi i ako prema svom imovnom stanju to ne moze sam da plati.

Problem sa ovom odredbom je u st. 2 , jer se zahtev okrivljenog moze staviti tek po podizanju optuznice. Ovo stoga sto je obzirom na garantovano pravo okrivljenog na odbranu u krivicnom postupku i njegovo pravo da i u fazi istrage ima branioca, a sto je i u skladu sa svi medjunarodnim principima.

PRAVO NA KOMPETENTNOG I EFIKASNOG BRANIOCA je pravo koje je posebno naznaceno u Principu 6 Osnovnih principa o ulozi advokata, tako sto je navedeno da u slucaju postavljenog branioca vlasti moraju da obezbede da dodeljeni branilac ima iskustvi i strucnost koji odgovaraju prirodi krivicnog dela za koje je njegov klijent optuzen.Ovo se posebno mora imati u vidu kod odbrane za izuzetno teska krivicna dela.

U praksi, kod nas, odredjivanje branioca po sluzbenoj duznosti se vise obavlja tako da bi se zadovoljile potrebe advokata da zastupaju pred sudovima po nekom redosledu, a sasvim malo ili nikako se vodi racuna o stvarnom interesu okrivljenog da ga zastupa kompetentan i efikasan advokat. Retki su slucajevi da se branioci razresavaju zbog nemarnog, nestrucnog ili neefikasnog odnosa prema odbrani.

PRAVO NA NESMETANU I POVERLJIVU KOMUNIKACIJU SA ADVOKATOM je pravo koje je takodje predvidjeno Osnovnim principima o ulozi advokata. Prema principu 22 drzava je duzna da prizna i postuje cinjenicu da su poverljive sve komunikacije izmedju advokata i klijenta, a koje su u okviru njihovog profesionalnog odnosa.

Prema principu 8 “svim uhapsenim, pritvorenim ili zatvorenim licima bice obezbedjene odgovarajuce prilike, vreme, uslovi za posetu advokata, komunikaciju i konsultacije sa njim, bez odlaganja, ometanja ili cenzure i u punoj poverljivosti. Konsultacije mogu biti uz nadgledanje sluzbenih lica, s tim da ne smeju cuti razgovor.”

Ovo pravo je narocito vazno za pritvorena lica, jer je ocigledno u praksi otezano nesmetano i poverljivo komuniciranje izmedju pritvorenog lica i advokata, a narocito u toku istraznog postupka.

Komunikacija izmedju pritvorenog lica i njegovog branioca mora biti nesmetana i moze se odvijati pored poseta i pismenim putem i preko telefona.

Prema odredbama cl. 73, 74 I 168 ZKP-a regulisana su prava branioca vezana za razgledanje spisa, dokaza, komunikacije sa okrivljenim kao i prisustvovanja istraznim radnjama, kao i ispitivanju okrivljenog.

Tim clanovima su uspostavljena i ogranicenja u postupanju advokata u istraznom postupka. Ta ogranicenja su sasvim suprotna pravu okrivljenog na odbranu i pravicno sudjenje.

Tako je cl. 73 predvidjeno da branilac moze razgledati spise i dokaze tek po saslusanju okrivljenog, a prema cl. 74 da branilac sa okrivljenim koji je u pritvoru moze razgovarati i dopisivati se tek nakon sto je okrivljeni saslusan. Ovim odredbama je bez ikakve potrebe uskraceno pravo okrivljenog na pripremu odbrane sa braniocem, posebno u slucsju pritvorenih lica, koja su tako dovedena u neravnopravan polozaj sa okrivljenima koji su na slobodi.

Zatim cl. 73 st. 2 daje se mogucnost istraznom sudiji da izuzetno braniocu do podizanja optuznice uskrati razmatranje spisa ili razgledanje predmeta kada to zahtevaju posebni razlozi odbrane ili bezbednosti zemlje.Cl. 74 st. 2 navodi da istrazni sudija moze narediti da se prepiska izmedju okrivljenog i branioca predaje tek nakon sto je on pregleda, ilim da okrivljeni samo u njegovom prisustvu ili u prisustvu odredjenog sluzbenog lica moze razgovarati sa braniocem. Ovo pravo istraznog sudije je potpuno diskreciona kod cl. 74 st. 2 i sasvim pausalno navedeno, te je u praksi dovelo do toga da se u pritvoru skoro svi razgovori izmedju branioca i okrivljenih odvijaju uz stalno prisustvo strazara, koji su sasvim blizu i mogu da cuju razgovor, te se cesto i mesaju u razgovor. Ovim je onemogucena svaka privatnost izmedju bvranioca i okrivljenog i time uskracena mogucnost na pravicno sudjene pritvorenim licima.

Radmila Dragicevic Dicic