UREDBE SA ZAKONSKOM SNAGOM
U poslednje tri godine donete su mnoge uredbe sa zakonskom snagom kojima su krsena ustavna nacela kojima se jemci svojina i ravnopravnost svih oblika svojine. Clanom 69 Ustava SRJ zajemceno je pravo svojine i to svih oblika svojine: privatna svojina, drustvena svojina, drzavna svojina i zadruzna svojina. Clanom 56 Ustava RS Srbije jamci se ravnopravnost svih oblika svojine odnosno svi oblici svojine imaju jednako pravnu zastitu. Ustavom je odredjeno da se oblici svojine mogu menjati samo pod uslovima odredjenim zakonom. Prema tome samo zakonom se mogu menjati oblici svojine, sto znaci da se promena vlasnistva moze vrsiti na izricito predvidjen nacin utvrdjen najvisim pravnim aktom posle Ustava, odnosno zakonom.
Tako je donet Zakon o osnovama promene vlasnistva drustvenog kapitala (Sl. List SRJ br 29/96) kojim su uredjene osnove promene vlasnistva drustvenog kapitala u preduzecima, zadrugama i drugim oblicima organizovanja koji raspolazu drustvenim kapitalom. Ovim Zakonom je izricito predvidjeno da navedena pravna lica samostalno odlucuju o promeni vlasnistva druustvenog kapitala odnosno o tome ne moze da odlucuje drzava.
Od 1996 godine nakon izvrsenih izbora lokalnih organa vlasti, kada su u mnogim opstinama na vlast dosle opozicione stranke na brzinu su doneti zakoni kojima su menjani oblici svojine u korist drzavne svojine, da bi se onemogucilo upravljanje svojinom na lokalnom nivou.
Tako je donet Zakon o sredstvima u svojine Republike Srbije (Sl.glasnik RS 54/96), kojim je regulisano da su sva sredstva stecena od drzavnih organa, od organa i organizacija jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, od javnih sluzbi i drugih organizacija ciji je osnivac Republika odnosno teritorijalna jedinica i sva druga sredstva odnosno prihodi ostvareni po osnovu ulaganja drzavnog kapitala, sredstva u drzavnoj svojini. Ovim Zakonom je u potpunosti ograniceno pravo raspolaganja na drzavnoj svojini od strane organa lokalne samouprave tako da Vlada Republike Srbije odlucuje o otudjenju nepokretnosti, o davanju na koriscenje odnosno u zakup nepokretnosti koje koriste javne sluzbe.
Nije problem kada se vrsi promena oblika svojine zakonom, jer je to predvidjeno Ustavom, medjutim problem nastaje kada se promena svojine vrsi uredbama. Ustav je pravni akt sa najvisom pravnom snagom, koji donosi zakonodavan organ po posebnom postupku ili se za njegovo donosenje obrazuje poseban organ odnosno Ustavotvorna skupstina. Zakon je posle ustava najvisi pravni akt pravnog sistema svake zemlje. Svi ostali pravni akti svoj pravni osnov nalaze u zakonu ili se donose na osnovu zakona. Podzakonski normativni akti su takvi opsti pravni akti koji moraju biti u skladu sa zakonom i donose se za izvrsenje zakona. Ove akte donose izvrsni organi i organi drzavne uprave s tim sto uredbu kao podzakonski akt mogu doneti samo Savezna vlada i vlade Republika. Prema tome uredba je podzakonski akt kojim se regulisu pitanja vezana za izvrsavanje zakona.
Pitanje razgranicenja pravne vaznosti uredbe u odnosu na pravnu vaznost zakona je veoma bitno pitanje, jer od toga zavisi da li ce izvrsna vlast da potisne zakonodavnu vlast i da li ce se ustvari u vidu uredbi donositi zakoni od strane izvrsne vlasti. U smislu clana 99 st. 1 tacka 4 Ustava Savezne Republike Jugoslavije, Savezana vlada je ovlastena da donosi uredbe, odluke i druga akta za izvrsavnje saveznih zakona i drugih propisa i opstih akata Savezne skupstine. Prema tome uredbe mogu biti donete samo u cilju izvrsavanja saveznih zakona. Isto vazi i za Republicku vladu.
Posebnu vrstu uredbi cine uredbe sa zakonskom snagom i njima se mogu menjati sami zakoni. Ove uredbe imaju privremenu snagu viseg akta, odnosno zakona na koji nacin ustvari zakonodavna vlast prelazi na izvrsnu vlast. Ovu vrstu uredbi ne poznaje nas Ustav, te prema tome kod nas se ne mogu donositi uredbe sa zakonskom snagom. Medjutim i pored toga sto nas Ustav ne poznaje uredbe sa zakonskom snagom u poslednjih nekoliko godina bilo je uobicajeno donosenje takvih uredbi kojima je vrsena promena oblika svojine. To je narocito vrseno kod medija.
Tako je Uredbom o Saveznoj javnoj ustanovi “Borba” Novinsko izdavacko preduzece “Borba” koje je bilo u drustvenoj svojini postalo Savezna ustanova u drzavnoj svojini. Uredba je objavljena u Sluzbenom listu 15/98.
Ova uredba je naknadno menjana tako da je u 1998 godini Savezna ustanova “Borba” dobila delove i to : Stampariju, Plasman, Sport, Zajednicke sluzbe, Ekonomska politika, Agencija Borbe. U 2000 godini dopunom gore navedene Uredbe Savezne vlade izvrseno je pripajanje “Borbi” lista “Vecernje novosti”, iako je u navedenom preduzecu bio zavrsen postupak svojinske transformacije.
Ova Uredba je imala snagu zakona, jer navedena Uredba nije doneta na osnovu i u skladu sa zakonom i za izvrsavanje nekog zakona. Naprotiv Uredba je doneta suprotno Zakonu i Ustavu jer je istom Uredbom doslo do povrede svojine cija je nepovredivost garantovana Ustavom. Vlada je pribegavala donosenju uredbi za regulisanje pitanja iz nadleznosti zakona u svim onim slucajevima kada je po oceni vlade bilo potrebno da se upravljanje nekim preduzecem stavi u nadleznost vlade bilo radi koristenja sredstava ili onemogucavanja medija da objektivno prikazu rad vlade.
Posebno ce se dati osvrt na neke uredbe donete za vreme ratog stanja.
Pripremila
Jelisaveta Vasilic
