PRAVO NA SUDJENJE U RAZUMNOM ROKU

KRIVICNI POSTUPAK

Pravo na sudjenje u razumnom roku se regulise medjunarodnim standardima, koji se odnose i na parnicni i na krivicni postupak. U vezi krivicnog postupka ti standardi se odnose na sudjenje licima koja se nalaze u pritvoru i na lica protiv kojih se vodi krivicni postupak, bez obzira da li su pritvorena ili ne.

Svi ovo standardi zasnovani su na predpostavci nevinosti, i svode se na pravo okrivljenog lica da se Krivicni postupak zapocne i zavrsi u razunmnom roku. Ako se lice nalazi u pritvoru obaveza drzave je da obezbedi da se postupak sprovede sa sto vecom ekspeditivnoscu, postujuci naravno pravo okrivljenog na adekvatnu i blagovremenu odbranu.

Razumnost roka se ceni od slucaja do slucaja, i nepostovanje razumnog roka bilo je predmet vise rasprava pred Evropskim sudom za ljudska prava i osnov za dodelu nematerijalne stete podnosiocima predstavke.

Evropska konvencija za ljudska prava clanom 6 stavv 1 trazi da sva sudjenja za krivicna dela budu odrzana u razumnom vremenskom roku.

Medjunarodni pakt o gradjanskim i politickim pravima ICCPR usvojen na Generalnoj skupstini UN 1966g. koji je stupio na snagu 1976 godine u clanu 14(3)(c) navodi sledece:

“svako ko je optuzen za krivicno delo ima jednaka prava na sledece minimalne garantije: c- da mu bude sudjeno bez nepotrebnog odlaganja”

Navedene garancije se odnose i na vreme kada sudjenje treba da pocne i na vreme kada treba da se zavrsi, te na postupak donosenja presude i zalbeni postupak.Tacnije prema tumacenjima navedenih standarda vremenski period koji se ceni zapocinje vec od trenutka kada je osumnjiceni obavesten da vlasti preduzimaju odredjene radnje za njegovo krivicno gonjenje.

Clanom 5 (3) Evropske konvencije o ljudskim pravima i clanom 9(3) ICCPR-a navedeno je da svako ko je uhapsen ili pritvoren pod optuzbom da je pocinio krivicno delo bice bez odlaganja izveden pred sudiju ili drugi zakonom ovlascen organ da vrsi sudijsku funkciju i imace pravo na sudjenje u razumnom vremenskom periodu, ili ce biti pusten iz pritvora do sudjenja.Pustanje iz pritvora moze se usloviti garancijama da ce se okrivljeni pojaviti na sudjenju.

Prema domacem zakonodavstvu, Tacnije prema Zakonu o krivicnom postupku ZKP pravo okrivljenog da mu bude sudjeno u razumnom roku je regulisano tako da zbog pausalnosti i neodredjenosti odredbi i njihovog samo instruktivnog karaktera u praksi se dogadja da krivicni postupci traju nerazumno dugo, ad au pojedinim slucajevima okrivljeni u pritvoru za vreme trajanja krivicnog postupka provedu i po vise godina.

Moze se smatrati da nas ZKP u delu koji regulise duzinu trajanja krivicnog postupka nije uskladjen sa medjunarodnim standardima, jer pre svega nema zakonskih odredbi koje nalazu razumni rok trajanja krivicnog postupka ili da se sudi bez nepotrebnog odlaganja.Duzina trajanja krivicnog postupka znacajna je i sa stanovista prava okrivljenog da ne bude izlozen produzenoj neizvesnosti, kao is astanovista da se dokazi ne izgube ili njihov znacaj ne umanji.

Duzina trajanja krivicnog postupka u pojedinim fazama regulisana je sledecim odredbama ZKP-a:

Prema ZKP-u krivicni postupak zapocinje podizanjem zahteva za sprovodjenje istrage protiv nekog lica.

Cl. 174: St.1 Istrazni sudija zavrsava istragu kada nadje da je stanje stvari u istrazi dovoljno razjasnjeno da se moze podici optuznica.

St. 2 Po zavrsenoj istrazi istrazni sudija dostavlja spise javnom tuziocu koji je duzan da u roku od petnaest dana stavi predlog da se istraga dopuni ili da podigne optuznicu ili izjavi da odustaje od gonjenja. Ovaj rok krivicno vece moze produzitina predlog javnog tuzioca.

St. 3 Ako istrazni sudija ne prihvati predlog tuzioca o dopuni istrage, zatrazice da o tome odluci krivicno veceiz cl.23 st. 6. Ako vece odbije predlog javnog tuzioca rok iz stava 2 ovog clana pocinje da tece od dana kada je javnom tuziocu saopstena odluka veca.

St. 4 Ako javni tuzilac ne postupi u roku iz st. 2 i 3 ovog clana, duzan je da o razlozima obavesti viseg javnog tuzioca.

Cl.175 St. 1 Ako se istraga ne zavrsi u roku od sest meseci istrazni sudija je duzan da obavesti predsednika suda o razlozima zbig kijih istraga nije okoncana.

St. 2 Predsednik suda ce po potrebi preduzeti mere da se istraga okonca.

Komentar: realna vrednost obe ove odredbe, koje sluze ubrzavanju postpka je mala i u praksi ne funkcionise.Jedine obaveze i istraznog sudije i javnog tuzioca su da u vezi pripustanja rokova obaveste vispredsednika suda i viseg tuzioca. Prakticno istraga u praksi, a sto se i desava moze trajati sve do zastarelosti krivicnog gonjenja, sto moze prouzrokovati razne zloupotrebe.

U slucaju kada se okrivljeni nalazi u pritvoru odredbam iz clana 197 ZKP-a je regulisano da pritvor u toku istraznog postupka moze trajati najduze 6 meseci, te da ce se u slucaju da se u tom roku ne podigne optuznica pritvor ukinuti.

Medjutim, u praksi ova odredba nije od velikog znacaja za zastitu pritvorenog lica od nerazumno dugog krivicnog postupka.

Naime, prema odredbi cl. 199 ZKP-a posle podizanja optuznice pritvor se odredjuje ili ukida samo resenjem veca , a razlozi za pritvor se preispituju od strane veca po isteku dva meseca od pravosnaznosti poslednjeg resenja o pritvoru.

Prakticno po podizanju optuznice duzina trajanja pritvora nije ogranicena, a pojacana je samo kontrola pritvora. U praksi, ceneci da prakticno nema ogranicenja trajanju postupku po podizanju optuznice, te zalbenom postupku po objavljivanju presude se dogadja da okrivljeni provede u pritvoru i po vise godina.To vodi dehumanizaciji krivicnog postupka, jer prakticno veliki broj okrivljenih lica kaznu zatvora na kraju izdrze boravkom u pritvoru, cime se gubi i svrha kazne zatvora predvidjena ZKP i Zakonom o izvrsenju krivicnih sankcija. U praksi se desava da okrivljeni kazne zatvora i od pet, pa i vise godina, zbog duzine trajanja krivicnog postupka izdrze u uslovima pritvora.

Duzina trajanja krivicnog postupka u fazi po podizanju optuznice je zakonom tako regulisana da nakon sto je glavni pretres zakazan, najkasnije u roku od dva meseca po prijemu optuznice u sud, glavni pretres moze trajati neograniceno dugo. Jedino ogranicenje je zastarelost krivicnog postupka.

Postupak po zalbi na prvostepenu presudu je takodje regulisan tako da ostavlja mogucnost da traje neopravdano i nerazumno dugo.

Prema cl. 356 ZKP-a presuda koja je objavljena mora se pismeno izraditi u roku od osam dana, a u slozenim stvarima izuzetno u roku od petnaest dana. Ako presuda nije uradjena u ovim rokovima sudija je duzan da obavesti predsednika suda zasto nije to ucinio, a predsednik suda ce po potrebi preduzeti mere da se presuda sto pre uradi.U slucaju da je optuzeni u pritvoru navedeni rokovi se moraju postovati.

U praksi, medjutim ovi rokovi se skoro uopste ne postuju, tim pre sto zakon ne predvidja vecu zastitu postovanju ovih odredbi. Tako je cesta pojava da se presude pismeno izradjene dostavljaju i po proteku vise meseci, pa i jedne godine, cak i u slucajevima kada se lice nalazi u pritvoru.

Ako se na sve ovo na kraju nadovezu odredbe po kojima i zalbeni postupak moze trajati nerazumno dugo, to se zaista namece zakljucak o potrebi Da se ova problematika regulise na drukciji nacin.

Naime zakonske odredbe koje regulisu zalbeni postupak su tako koncipirane da nema vremenskog ogranicenja za pojedine radnje. Izuzetak je odredba iz cl.389 st. 2 po kojoj je drugostepeni sud duzan da kada je optuzeni u pritvoru svoju odluku dostavi sudu prvog stepena najdocnije u roku od tri meseca od dana kada je primio spise.

U praksi zalbeni postupci traju u pojedinim slucajevima i preko godinu dana, a cesta je pojava da se ne postuje i odredba iz cl. 389 st.2. U praksi Evropskog suda cesti su postupci kojima se raspravljaju razumni rokovi krivicnog postupka, i postoje presude ovog suda kojima je podnosiocima predloga dodeljena i novcana nadoknada. Jedna od takvih odluka je i presuda u slucaju Howarth protiv Ujedinjenog Kraljevstva od 21 septembra 2000g.kojom je utvrdjeno postojanje povrede prava na dobijanje sudske odluke u krivicnom sporu u razumnom vremenskom roku. Sud je utvrdio da je doslo do povrede zahteva �razumnog vremenskog roka� iz clana 6 st. 1 Evropske konvencije o ljudskim pravima., i podnosiocu zahteva dosudio novcanu nadoknadu na ime nematerijalne stete i nadoknadu na ime troskova postupka.