ZAKON O IZVRSENJU KRIVICNIH SANKCIJA R. SRBIJE I MEDJUNARODNI DOKUMENTI KOJI REGULISU IZVRSENJE KRIVICNIH SANKCIJA
Polozaj osudjenih lica na izdrzavanju kazne, regulisan je Zakonom o izvrsenju krivicnih sankcija Srbije (Sl. glasnik RS, br. 16/1997- 298) i Crne gore (Sl. gl 25/94 i 29/1994.). Oni regulisu prava osudjenika, medju kojima se na prvom mestu nalazi pravo na covecno postupanje. Clanom 56. obavezuju se sva lica da postuju dostojanstvo osudjenog i zabranjuje ugrozavanje njegovog telesnog i dusevnog zdravlja. Clanovima od 57. do 103. uredjuje se odnos prema osudjeniku. On sadrzi i odredbu o polozaju lica prema kome se sankcija izvrsava (cl. 5) . Iako ova odredba ne predvidja apsolutnu zabranu mucenja i slicnih postupaka, ona uopsteno predvidja da se osudjeniku ogranicavaju prava “samo u granicama nuznim za izvrsenje sankcije, a u skladu sa zakonom”.
Osnovni nedostaci Zakona o izvrsenju krivicnih sankcija su sadrzani u izrazenoj zatvorenosti upravnog aparata, tacnije zatvorske uprave i izolovanosti od sudske kontrole, jer je upravo ovim Zakonom propisano da Uprava za izvrsenje zavodskih sankcija sprovodi i nadzire izvrsenje kazne zatvora te i nadzire rad Zavoda, dok osudjeni imaju pravo prituzbe samo upravniku Zavoda o cemu ce detaljnije biti reci u daljem delu ovog teksta. Zastita prava osudjenih lica tj. zatvorenika je samo dekorativna simbolicno. Jedan od sustinskih neodostataka je i taj sto Zakon o izvrsenju krivicnih sankcija nije uskladjen u svemu sa medjunarodnim pravnim aktima.
Drzava i njeno pravo se mora upodobiti odredjenim civilizacijskim principima koji su utkani i u medjunarodne akte o sprovodjenju izvrsenja krivicnih sankcija. Upravo i preko nacina na koji drzava tretira svoje zatvorenike se moze iskazati i stvarna otvorenost drustva, humanost, i zelja da se osnovna ljudska prava postuju i ugrade u nove zakone. Obzirom na nedostatke zakona o izvrsenju krivicnih sankcija potrebno je uspostaviti jedan novi zakonski i politicki okvir koji bi omogucio da sistem izvrsenja krivicnih sankcija funkcionise tako da se uskladi sa medjunarodnim pravnim aktima, i sve moguce postovanje zakonitosti i humanosti u sprovodjenju izvrsenja krivicnih sankcija te uspostavi javnost u radu zatvorske uprave i svakako sudska kontrola nad sprovodjenjem krivicnih sankcija.
Medjunarodni standardi koji regulisu pitanje izvrsenja krivicnih sankcija su u zavisnosti od vrste izvora, ugovorne prirode ili van ugovorne prirode, njihov osnovni cilj je da se ostvari jedan medjunarodni okvir koji bi obezbedio postovanje minimalnih standarda za izvrsenje krivicnih sankcija sa krajnjim ciljem da se sprece svaki oblici torture, surovog, necovecnog ili ponizavajuceg postupanja sa licima koja se nalaze na izdrzavanju kazne zatvora ili su pritvorena po bilo kom osnovu, te da se obezbedi osnovni zajednicki minimum potrebnih uslova vezanih za smestaj i boravak lica u zatvorskim ustanovama. Vanugovorni standardi su pre svega oni proistekli iz Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, usvojena 10. 12. 1948. godine i Principi za zastitu svih osoba koje su pritvorene ili zatvorene, te Standardna minimalna pravila o postupanju sa zatvorenicima, koja su usvojena na kongresu Ujedinjenih nacija za prevenciju kriminaliteta i postupak sa prestupnicima koji je odrzan u Zenevi 1955. godine.
Iako se ne radi o medjunarodnim ugovorima, principi i deklaracije iz navedenih standarda su osnova medjunarodnog prava ljudskih prava i obzirom da su prihvaceni od strane generalne Skupstine Ujedinjenih nacija na neki nacin jesu pravno obavezujuci za drzave clanice Ujedinjenih nacija.
Clan 5 Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima kaze da niko nece biti podvrgnut torturi ili nekom drugom surovom nehumanom ili ponizavajucem tretmanu ili kaznjavanju.
Najznacajniji ugovorni standardi regulisani su Konvencijom protiv torture i drugih surovih, necovecnih ili ponizavajucudz postupaka ili kaznjavanja koja konvencija je usvojena u generalnoj Skupstini Ujedinjenih nacija 1984. godine, stupala snagu 1987. godine. Ovu konvenciju je potpisala i ratifikovala i Jugoslavija. U clanu 1 ove Konvencije jasno je navedeno sta znaci izraz “mucenje” te je precizirano da mucenje oznacava svaki cin kojim se nekom licu namerno nanose velike patnje, fizicke ili dusevne, sa ciljem da se od njega ili nekog treceg lica dobije obavestenje ili priznanje, da se kazni za neko delo koje je on ili neko trece lice pocinilo, ili se sumnja da gaje pocinilo, da se uplasi ili da se na njega izvrsi pritisak, ili da se neko trece lice uplasi, na njega izvrsi pritisak, ili iz bilo koje druge pobude zasnovane na bilo kakvom obliku diskriminacije, pa takav bol ili takve patnje nanosi sluzbeno lice ali neko drugo. pice koje deluje po sluzbenoj duznosti ili na osnovu izricitog naloga ili pristanka sluzbenog lica.
Zatim je navedeno da se ovaj izraz mucenje ne odnosi na boli na patnje koje proizilaze iskljucivo iz zakonitih kazni a ne odvojivi su od njih ili su njima izazvani.
Clanom 2 je iskljucena mogucnost pozivanja na neku izuzetnu okolnost bez obzira dali je to ratno stanje, pretnja ratom, unutrasnja politicka nestabilnost ili bilo koje drugo vanredno stanje da bi se opravdalo mucenje, te je istaknuto da naredjenje pretpostavljenog ili javnih vlasti ne moze se navoditi kao opravdanje za mucenje. Svaka drzava clanica je duzna da preduzme efektivne zakonske i administrativne pravne i svake druge mere da spreci svako mucenje na citavoj teritoriji pod nadleznoscu te drzave. Ovom konvencijom osnovan je i komitet protiv mucenja, koju ce sastoji od 10 eksperata koji su nezavisni, priznati strucnjaci sa visokom moralnim ugledom.
Evropska konvencija za zastitu ljudskih prava i osnovnih sloboda koja je stupila na snagu 1953. godine u clanu 3. navodi da niko ne sme biti podvrgnut mucenju ili necovecnom ili ponizavajucem- , postupanju ili kaznjavanju. Evropska konvencija o ljudskim pravima je upotpunjena i Evropskom konvencijom za prevenciju mucenja, nehumanog ili ponizavajuceg ponasanja ili kaznjavanja i ovom konvencijom je ustanovljen i Komitet za prevenciju i mucenja. Na dan 01.11.1998. godine konstituisan je Evropski sud za ljudska prava, kome se direktno mogu zaliti gradjani, drzava clanica Saveta Evrope. Navedene konvencije deklaracije su posluzile kao osnova uspostavljanju Medjunarodnih vanugovornih standarda te i nekih regionalnih standarda vezanih za pravila o postupanju sa zatvorenicima.
Na prvom kongresu Ujedinjenih nacija za prevenciju kriminaliteta i postupak sa prestupnicima odrzanom u Zenevi 1955. godine usvojenu su Standardi minimalnih pravila o postupanju sa zatvorenicima, gde su sadrzane odredbe vezane za upravljanje Kaznenim zavodima i navedeni su uslovi koje treba da ispunjavaju prostorije Zavoda, uslovi za odrzavanje licne higijene, ishrane, telesnih vezbi i medicinskih usluga, koje regulisu disciplinu i kaznjavanje, po imenu sredstava prinude, obavestavanje zatvoreni. ka, pravo zalbe Zatvorenika, njihov dodir sa spoljnim svetom, te prijem i kriterijume koje treba da ispunjava osoblje Kaznenopopravnih Zavoda, zatim inspekcije Zavoda.
Skup principa za zastitu svih osoba koje su pritvorene ili zatvorene usvojen je u Generalnoj Skupstini UN 1988. godine. Zatim tu su i Principi medicinske etike) kojim se primenjuju za ulogu zatvorenog osoblja, narocito lekara u zastiti zatvorenika i lica u pritvoru, sa torture i drugih nehumanih ili ponizavajucih kazni. ili postupaka, usvojen 1982. godine, te kodeks ponasanja lica odgovornih za primenu Zakona usvojen od strane Generalne Skupstine UN rezolucijom od 1989. godine, pravila Ujedinjenih nacija za zastitu maloletnih lica lisenih slobode usvojeno 1990. godine.
Generalna Skupstina Ujedinjenih nacija je pozvala sve zemlje clanice da navedena pravila i standarde ugrade u svoja zakonodavstva. Savet Ministra Evrope 1973. godine usvojio je Zatvorska pravila, koja su revidirana 1987. godine i koja zemljama clanicama Saveta Evrope sluze kao uputstvo u postupanju sa pritvorenicima i zatvorenicima.
Vezano za mnogobrojne nedostatke Zakona za izvrsenje krivicnih sankcija Republike Srbije, te njegovu neuskladjenost sa medjunarodnim standardima, vazno je istaci deo koji se odnosi na uslove koji vladaju u prostorijama Zavoda gde se sprovode kazne zatvora, jer se upravo u tom delu vidi kako su medjunarodni standardi i pravila za razliku od naseg Zakona jasno nabrojani, detaljno i precizno navedeni ne ostavljajuci mesta za proizvoljno ili ekstenzivno tumacenje odredbi. Naime, u standard ima minimalnih pravila o postupanju sa zatvorenicima donetih Ujedinjenih nacija te u Evropskim Zakonskim pravilima, se pre svega pravi jasna i uocljiva razlika izmedju uslova koji su potrebni da se obezbede za lica koja se nalaze u pritvoru, a posebno za lica koja se nalaze na izdrzavanju kazne zatvora.
Za boravak u pritvoru, na primer, jasno se navodi da u prostori- jama za jednu osobu je potrebno obezbediti prostor od 7 m2 prema Evropskim standardima smatra se neprihvatljivim da prostorija od 6 do 7 m2 se moze koristiti za dve osobe kao ni sto soba od 10 m2 nije dovoljna za vise od 3 osobe. Prostorijama od 15 m2 smatra se dovoljnom za najvise pet osoba i to u uslovima kada se radi samo o jednonocnom boravku. U svakom slucaju se trazi da celije imaju obezbedjeno prirodno svetlo, da imaju ventilaciju i adekvatno osvetljenje, kao i sva potreba sredstava licne higijene.
U slucaju da se lica nalaze na izdrzavanju kazne zatvora Evropska zatvorka pravila nalazu da sanitetska i higijenska pravila moraju da budu tako uredjena da u potpunosti bude dostupan pristup toaletu, kupatilu i mogucnost kupanja najmanje jednom nedeljno, zatim predvidjeno je postojanje dobre ventilacije, prirodnog svetla,
Standardi minimalnog pravila u postupanju sa zatvorenicima doneti na kongresu Ujedinjenih nacija u Zenevi, na primer u delu koji regulise prostorije Zavoda pored opstih uslova vezanih za higijenu, minimalnu povrsinu, osvetljenje, grejanje i provetravanje, jasno je navedeno da prozori na prostorija treba da budu dovoljno veliki da bi zatvorenik mogao da cita i radi po dnevnoj svetlosti, da kroz taj prostor moze da prodre svez vazduh i to bez obzira da li postoji i vestacko provetravanje. Sanitarni uredjaji treba da omoguce zatvoreniku vrsenje prirodnih potreba kada god to hoce u to na cist i pristojan nacin, a uredjaja kupatila i tusa treba da bude dovoljno da bi svaki zatovrenik mogao i bio duzan da iskoristi temperaturu koja odgovara klimi i onoliko cesto koliko to zahteva opsta higijena, klimatski uslovi, ali najmanje jedanputa nedeljno pod umerenom klimom.
Zatim navedeno je da odelo koje nose osudjenici ne sme da bude ni u kom slucaju ni unizavajuce, ni ponizavajuce, a sva odela zatvorenika moraju biti u dobrom stanju, a da rublje treba menjati i prati onoliko cesto koliko je to potrebno za odrzavanje higijene Svaki zatvorenik treba da prima hranu u uobicajeno vreme, i to hranu dobrog kvaliteta, dobro spremljenu, dobro serviranu i koja ima hranljivu vrednost dovoljnu za odrzavanje njegovog zdravlja i njegove snage. Istaknuto je da svaki zatvorenik koji ne radi na svezem vazduhu mora da ima najmanje jedan sat dnevno telesne vezbe na svezem vazduhu, Jasno su navedene sve medicinske usluge neophodne da se pruze zatvorenicima, te svi uslovi pod kojima se sprovodi disciplinsko kaznjavanje zatvorenika i c koriste sredstava prinude.
Zakon o izvrsenju krivicnih sankcija Republike Srbije u delu koji u glavi 5 tog Zakona govori o polozaju osudjenog lica, o njegovim pravima, o smestaju, ishrani, odecu, podnescima, dopisivanju itd. je sacinjena tako da u pojedinim delovima i sadrzi neke od navoda iz Standarda minimalnih pravila o postupanju sa zatvorenicima, koja su donele Ujedinjene nacije, ali su te odredbe i kada su navedene, navedene samo pausalno i ostavljaju mogucnost veoma proizvoljnog tumacenja. Tako na primer u vezi smestaja u cl. 57 ovog Zakona navedeno je da osudjeni ima pravo na smestaj koji odgovara savremenim higijenskim uslovima i klimatskim prilikama, dok je u clanu 58 navedeno da prostorije u kojima osudjeni zive i rade moraju buti tako prostrane da na svakog osudjenog dodje najmanje 8 m3 prostora, da su zagrejane i dovoljno osvetljene, da moraju imati sanitarne uredjaje i ostala sredstva za licnu higijenu. U clanu 60 je navedeno da se u Zavodima redovno nadziru higijena osudjenih i higijena u prostorijama. Vec na prvi pogled se zakljucuje da su odredbe koje regulisu smestaj zatvorenog lica, njegovu ishranu, higijenu u ZIKS- u Republike Srbije su date sasvim kratko, nedovoljno i neprecizno, a samim tim kao takve i ne pruzaju dovoljnu zakonsku zastitu da ce smestaj zatvorenih lica biti u skladu sa Medjunarodnim standardima ostale odredbe ZIKS RS koje regulisu izvrsenje krivicnih sankcija, te izvrsenje uslovne osude sa zastitnim nadzorom izvrsenjem mera bezbednosti, krivicnih sankcija izrecenih maloletnicima, te posebno delatnost uprave za izvrsenje zavodskih sankcija, rukovodjenje uprave, kao i odredbe koje regulisu primenu mere pritvora, a koje ce u daljem delu ovog teksta biti posebno obradjene, sadrze mnogobrojne nedostatke i podlezu ozbiljnim primedbama, koje zaziru i u postovanje osnovnih ljudskih prava, cije postovanje ovim zakonom nije obezbedjeno u zadovoljavajucoj meri, i nije sa medjunarodnim standardima i pravilima
Odredbe iz cl. 9 i cl. 346 u kojima je navedeno da Uprava za izvrsenje zavodskih sankcija organizuje, sprovodi i nadzire izvrsenje kazne zatvora, maloletnickog zatvora, mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lecenja i cuvanja u zatvorenoj ustanovi i obaveznog lecenja alkoholicara i narkomana, kao i vaspitne mere upucivanja u Vaspitno popravni dom, te da rad Zavoda nadzire upravo ista ta Uprava za izvrsenje zavodskih sankcija, preko ovlascenih lica, i iz cl. 10Z. A osudjeni ima pravo prituzbe samo upravniku, direktoru uprave, ukazuju na potpunu zatvorenog Kazneno popravnih Zavoda, izolovanost od sudskog aparata. Zbog nedostatka prave nezavisne i nepristrasne kontrole, mogucnost zaista teske zloupotrebe i povrede osnovnih ljudskih prava je velika upravo je ovakav Zakon o izvrsenju krivicnih sankcija Republike Srbije u velikoj meri i doprineo veoma losim, a u pojedinim slucajevima krajnje nehumanim uslovima koji vladaju u Kazneno popravnim Zavodima, u zatvorima Srbije
U sprovodjenju izvrsenja krivicnih sankcija, c i postovanju Zakona o izvrsenju krivicnih sankcija i osnovnih ljudskih prava neophodno je da lica zaposlena u Kazneno popravnim zavodima i zatvorima budu edukovana iz oblasti osnovnih ljudskih prava, i svih medjunarodnih standardima saveznih za izvrsenje krivicnih sankcija Opste je poznato da je kod gradjana Srbije svest o vaznosti postojanja ljudskih prava, i uopste poznavanje osnovnih ljudskih prava svedeno na minimum, je sasvim sigurno da vecina osoblja zaposlenog u zatvorima Srbije, nista ne zna o osnovnim ljudskim pravima, te da cak, sta vise, nisu svesni ni osnovne cinjenice da osudjena lica u Kazneno popravne Zavode i dolaze da bi tu izdrzali kaznu zatvora na koju ih je nadlezni sud osudio, a ne da bi u tim zatvorima bili dodatno kaznjavani, kako uslovima koji vladaju, tako i ponasanjem osoblja prema njima. U ZIKS- u Republike Srbije clan 56 navodi da svako mora postovati dostojanstvo osudjenog, da niko ne sme ugroziti telesno i dusevno zdravlje osudjenog, ali nema odredbi koje u skladu sa medjunarodnim Poveljama, konvencijama i standardima detaljno govore o zabrani svakog mucenja nehumanog, necovecnog i ponizavajuceg. Uz objasnjenje sta tacno znace i pojmovi mucenja i ponizavajuceg, nehumanog, necovecnog i brutalnog ponasanja. Kako u postupanju sa zatvorenim licima cesto dolazi do povrede ljudskih prava i osnovnih sloboda garantovanih Evropskom konvencijom to su u praksi Evropskog suda za ljudska prava cesti slucajevi predstavki, ciji podnosioci se upravo zele na nepostovanje odredbi iz Evropske konvencije o ljudskim pravima i osnovnim slobodama
